BANG FEST u maju 2017!!!


U pripremi je BANG FEST 2017 gde će pored LIVE nastupa biti prikazani i filmovi sa muzičkom tematikom!
U zvaničan deo festivala ući će kratki i dugometražni filmovi,dokumentarci,muzički spotovi kao i TV emisije!
Video radove možete prijaviti preko FilmFreeway platforme.
BANG FEST 2017 će se održati u maju u Kragujevcu a konkretnije informacije o festivalu će biti objavljen uskoro...


Bojan Savić - Novi "Ugriz"

Bojan Savić
 ExpanziUM već godinama prati rad rock benda THE BITE. 2011. godine učestvovali su na našoj kompilaciji ROCK INFORMER i od tada rade punom parom. Bojan Savić,gitarista benda, odgovoriće na par pitanje i izneti svoje stavove za naš blog i ovim putem vas upoznati sa njihovim radom.

EX: Od 2011. od kada ste učestvovali na Rock Informer kompilaciji do sada, šta se sve bitno izdogađalo u bendu i oko njega?
Bojan: Prvo, zdravo svim čitaocima vašeg bloga, kao i svima u Kragujevcu. U bendu i oko njega se od 2011 dešavalo svašta. U suštini, Rock Informer je neko prvo javno pojavljivanje sa, tada novom pevačicom, Julijanom Vincan, i jednom od četiri pesama koje smo tada snimili. Od tada, pa sve do 2014, kada smo ušli u studio da snimimo prvi CD, smo svirali preko 100 svirki, išli u preko 30 gradova sa turnejom „BEZ ŠMINKE“, išli dva puta u Budimpeštu, svirali na velikim festivalima, malim festivalima, u velikim i malim klubovima, u suštini smo radili ono što mi stvarno i volimo da radimo, a to je da sviramo. Svi u bendu smo mišljenja da jedan rock bend, što mi i jesmo, mora da svira što više, jer prava vrednost benda se vidi isključivo na živim nastupima, i jedino tako možeš „praviti“ svoju publiku, i svoje slušaoce. Kao neki logičan sled svega, ušli smo u studio da snimimo prvi CD, izdali smo jedan EP, „More of The Same“, kao najavu tog albuma, smatrajući da ćemo, čim završimo rad na istom, krenuti ponovo u „akciju“ sa svirkama, i onda nam se desilo nešto što nismo planirali a, to su obaveze oko nekih stvari koje nemaju mnogo veze sa muzikom. Miša 
( bubnjar) je morao da se vrati u Pirot, jer on i jeste iz Pirota, Julijana je imala sve više obaveza oko fakulteta, posla, i drugih stvari kojima se bavila, i to je počelo da nas odvlači od benda i muzike.
Onda smo se, posle godinu dana, sabrali, seli i porazgovarali oko svega, i zaključili da je bend važniji od svakog od nas ponaosob, i vrlo jednostavno se dogovorili šta dalje.


EX: Nova postava je tu. Šta očekuješ od novog "Ugriza"?
Bojan: Nova postava je sada tu, tu je Ljiljana Zdravković, žena koja već više od deset godina peva po raznim, uglavnom „cover“ bendovima, ima iskustva na bini i van nje, ima tu harizmu koja je nama potrebna, ima stav i, što je najvažnije, a što ona potencira u svakom razgovoru sa medijima, od prvog puta kada smo se našli da razgovaramo, pa, preko prvih proba, i sada snimanja, kao da smo oduvek zajedno, naše viđenje stvari se poklapa sa njenim, njena energija i njeno obožavanje živih nastupa i bine je isto kao naše, njeni tekstovi su kao da smo ih mi pravili, jednostavno smo se našli u svakom smislu te reči. Tu je i Nebojša Brkić, bubnjar koji, takođe već godinama svira po raznim bendovima, i kada smo pričali o mogućim „zamenama“ Miši, koji je, za osam godina koliko je svirao sa nama, disao kao mi i mislio kao mi, Igor ( basista) je insistirao da Nebu dovedemo u bend. Nismo se prevarili, doveo je novu energiju i nove ideje u bend.
Znaš, kada menjaš dva najvažnija člana svog benda, nikako nije lako. Bubnjevi, koji su osnova svega, temelj, i vokal koji daje onu prepoznatljivost nekog benda, koji su krov, imaš veoma veliku šansu da ti se kuća sruši. Mislim da smo to odradili dobro, nismo tražili zamenu delova, tražili smo drugačije komponente, Ljiljana peva onako kako njoj leže stvari, i onako kako ih ona oseća, i to se razlikuje od Julijane, Neba svira onako kako on vidi i oseća pesme, a to se razlikuje od Miše, ali je to opet „THE BITE“, to smo opet mi, sa viškom energije i sa viškom snage koju pokušavamo da oslobodimo sa svakom pesmom.


THE BITE
EX: Odakle odluka da se peva na engleskom?
Bojan: Nije to „odluka“ u pravom smislu te reči. Mnogo smo razgovora imali za ovih 13 godina koliko bend postoji oko toga. Jednostavno, kada smo razmišljali o bendu, šta hoćemo sa njim da radimo, kažemo, kako hoćemo to da zvuči, nametnulo se da tekstovi budu na engleskom. Zašto? Ne zbog toga što hoćemo da „prodamo“ našu priču u inostranstvo, što su nam mnogi izdavači ili menadžeri rekli, već zbog toga što ceo taj „bitch“ stil koji naši tesktovi i muzika imaju, lakše, manje vulgarno i manje banalno izađu na engleskom. Jednostavno, engleski je lakši za pisanje vrlo jasnih i vrlo direktnih tesktova, kakvi naši jesu, a da nismo dobili „štiklom u glavu“ efekat banalnosti, koji, takvi tekstovi, imaju na srpskom jeziku. E, sada, Ljiljana je došla u bend, donela i svoje tesktove, i svoje viđenje stvari, i ona ima sjajne tekstove na engleskom, ali ima i sjajne tekstove na srpskom, pa smo opet seli, i jednostavno se dogovorili da ne „robujemo“ tome, i onako kako je tekst nastao, da li na engleskom ili srpskom, tako i izađe u javnost. Sa novom postavom snimili smo dve nove stvari, kao predstavljanje novih članova benda, od toga je jedna „Lies“, koju smo i prvu „izbacili“, na engleskom, a, druga, „Da se ponovo rodim“ je na srpskom ( što se i vidi iz nalova jel’?!).Pa, videćemo šta će sve tu biti. U stvari, ja sam jedan od onih koji nikada nije gledao da li je pesma na engleskom, srpskom, španskom ili nemačkom jeziku, ako ima smisla i muzika mi se svidi, kao i ceo taj doživljaj pesme, što je još važnije od same muzike i teksta, i, ako to leži zajedno, onda može da bude i na indonežanskom. Svakako ću pogledati tekst, i šta on znači, jer volim da znam da li se tekst slaže sa mojim doživljajem pesme. A to je, po meni, najvažnija stvar u muzici.

EX: Tvoje mišljenje o domaćoj sceni?
Bojan: Uf, večita polemika, jel’?
Vidi, sada ću poći od najnovijih stvari koje su se nama desile, pa ću pokušati da ti objasnim šta ja mislim o tome, i da se dovedem do odgovora na tvoje pitanje. Kada smo snimali ove dve nove pesme, i kada smo razmišljali, sa našim velikim prijateljem i producentom Ivanom Srdanovićem, kako to treba da zvuči, dogovorili smo se da uradimo produkciju malo drugačije. Odlučili smo da bubnjeve uradimo na totalno obrnut način, tj da u prvi plan stavimo „room“ mikrofone, koji hvataju ceo bubanj, a tek onda dodajemo malo usmerenih mikrofona, kako bi imali taj veliki i „živi“ bubanj, a onda je to vodilo tome da ne „peglamo“ gitare, bas i vokal. I dobili smo ono što smo hteli, a to je da snimak zvuči kao da je odsviran uživo, jednostavno nije sveden na neke nametnute i moderne parametre snimka iz studija. I onda je Ivan rekao „Ovo će ispasti ili sjajno ili će nas ispljuvati. Hoćete?“ „Hoćemo“. Bez ikakvog razmišljanja. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da mi nikako nije jasno kada se sve svelo na to da se uklopiš. Kada je muzika postala jedan od onih poslova od 9-17. Jer, to upravo jeste stanje velike većine naših bendova koji čine današnju scenu. I, ne pričam o starim bendovima koji se i dalje iz nekog razloga potenciraju, jer to što oni guraju je njihov zvuk, koji su ljudi, normalno, smislili i progurali u svoje vreme. Pričam o novim „nosiocima“ scene Srbije, koji, čast izuzetcima, zvuče isto, i čini mi se, nikako nemaju dušu. Evo, daću ti primer, imenom i prezimenom, bez obzira kako će to neko protumačiti. Artan Lili ima novu pesmu, zove se „Na vodi“. Njihov logo, inače, je kopija Linkin Park loga ili logo-a, kako hoćeš, kao i još jednog, neke kompanije, što je manje važno, ali itekako odgovara na tvoje pitanje o sceni. Pesma je, po mom skromnom mišljenju, dosadna, tj. neinventivna, tekst ne previše pametan, ali je politički korektan. I to je sve. Naravno, mogu da se udubim u ovo, i da pojasnim svaki segment moje prethodne rečenice, ali se plašim da ću sve smoriti, pa ostavljam mesta za polemiku. To je muzika koju niko živ van granica naše zemlje ne bi pustio na svom „player“-u. Ali, to se ovde, iz nekog razloga, već petnaest godina gura i potencira. Zašto? Zato što je taj zvuk, u poslednjem pokušaju da se nešto ovde uradi muzikom ( ne zalazim u podlogu svega toga), progurao B92 na protestima protiv Slobe i njihovim koncertima u svim gradovima Srbije. I tu se stalo. Kao da se ništa novo ne dešava. 15 godina!!?? Pa, majku mu, znaš, ne znam kada je došlo do toga da je sve otišlo dođavola. Kada je forma postala važnija od suštine. Kako je neki bend odlučio da ne talasa, i da svira nešto što je provereno i dolazi iz perioda od pre 15 godina. Nemojte pogrešno da me shvatite. Volim ja mnogo više Artan Lili od  „cover“, „tribute“ i ostalih „real“ bendova, ali su oni druga priča, i ne želim ni da ih pominjem sada, ipak Artan Lili svira svoje, autorske stvari. Ali mi nije jasno ko je odlučio da ide „copy-paste“ varijantom. Ko je rekao: „Nećemo da talasamo, hajde mi to što je provereno da sviramo“? I nisu samo oni. Da si me pitao pre dve nedelje, naveo bih ti neki drugi primer, jednostavno, oni su mi sada u fokusu.
E, sada, da ne bude sve tako crno, ipak se nešto dešava. Imamo mi i drugu stanu medalje. Imamo Vrane Kamene, imamo Irie Fm, imamo, ne znam, Wolfram, Pop Star, imao si HYPE! koji je bio sjajan bend, imamo masu mladih i ne tako mladih bendova koji neće da se uklope u taj stereotip, i koji svoju muziku sviraju sa dušom. I stvari se dešavaju. I uvek su se i dešavale, samo su rok bendovi, u nekom momentu prestali da se bore za promene. A sada ponovo kreće, i već dve-tri godine se nešto dešava. I mislim da će se stvari okrenuti vrlo brzo. Mislim da će ljudi opet moći da čuju nešto drugačije. I ovoga puta to je nešto što ima dušu.

EX: I za kraj, planovi i tvoja očekivanja?
Bojan: Snimili smo dve nove stvari, kao što sam već rekao, da predstavimo novu postavu, i da pokažemo da smo još tu, da ujedamo. „Lies“ smo obelodanili, a u septembru, kada budemo spremni za svirke i promociju ćemo izbaciti i „Da se ponovo rodim“, možda i kao spot, a možda snimimo još neku stvar, a onda se bacamo na svirke. Od septembra ćeš nas, verovatno gledati svuda, jer smo toliko željni bine, da mislim kako nas niko neće skinuti sa nje, i u isto vreme ćemo raditi i nove stvari, kojih već sada ima dovoljno za sledeći album, a koje ćemo polako ubacivati u repertoar na svirkama i malo po malo „opipavati“ kako zvuče, menjati, dok ne dobiju svoj krajnji oblik, a onda opet u studio i sve ispočetka. Znaš, toliko smo već tu, ovo nam je 13. godina, i nikako nismo hteli da se prilagodimo, da smo, najzad, dobili to da nas niko ne pritiska oko rokova, svirki, snimanja albuma, i uvek možemo ići svojim ritmom.
Očekivanja? Očekivanja su više vezana za dešavanja na našoj sceni nego za nas same, jer ćemo samo zajedničkim pritiskom i upornim i tvrdoglavim guranjem pogrešno postavljenih granica uspeti da nešto promenimo i dovedemo prave stvari na mesto.


Violeta Eta Tomić - Kultura i nadrealizam

    Razgovor o kulturi, pisanju, nadrealizmu i ostalim lepim stvarima vodili smo sa Violetom Etom Tomić. Ona je pesnikinja, vlasnica zbirke "Besmislena crvena fleka", deo nadrealističke grupe "Pola mačke", rame uz rame sa suprugom Ivanom Tomičem Misterom glavni akter filma "Novi Hendikep" i još mnogo toga.
                                                                                         
Exp: Kada se javila ljubav prema pisanju i odakle sama ideja da se time baviš?
Eta: Ideja da možda nešto i mogu da stavim na papir od svega što mi je u raznim situacijama prolazilo kroz glavu, okupiralo me na neki način, javila se još u školskim danima. Mada, bila sam nemarna, tako da je gomila nekih stvari puštena niz vodu i više se nikada nije vratila. Neki ozbiljniji
Violeta Eta Tomić
osvrt na pisanje došao je negde 2007/08 godine i od tada ne jenjava. Ljubav prema pisanju
  je oduvek postojala, ako mogu da kažem "ljubav", pre je to nagon, potreba, zadovoljstvo.


Exp: Kako je nastala zbirka "Besmislena crvena fleka"?
Eta: "Besmislena crvena fleka" je prvo bila svaštara, kombinacija pesama i kratkih priča. Sve dok nisam dobila savet da ih odvojim, jer je bilo materijala za dve zbirke. Ona je pretrpela svašta, njen put je bio raznolik u smislu da sam je dopunjavala i kasapila kad god mi je nešto smetalo - to je kako kažu sazrevanje, i moje i njeno. Vreme je tu bitan igrač.

Exp: Ko su "Pola mačke" i koliko je nadrealizam danas na ceni?
Eta: "Pola Mačke", ako se misli na osnivače nadrealističke grupe to smo Mister i ja, a gledano u širem smislu, to su oni ljudi koje nadrealizam interesuje kroz crtanje, pisanje, fantaziranje u umetnosti. Grupa je nastala sa ciljem da se u sadašnjosti i  budućnosti  šire nadrealne ideje kroz razne vrste umetnosti, po ugledu na prošlost i nadrealizam nekada, kod nas i u svetu. Teško mi je da mu danas "odredim cenu" jer su reakcije potpuno različite. Neko će reći da je to ništa, glupost, buncanje, jedan nepotpuni haos, nerazumljiva poetika, dok sa druge strane, postoje i oni koji ga cene, stavljaju u prvi plan, a da se pri tom ne trude da ga odgonetnu, već ga prihvataju takvim kakav on zapravo jeste.


Eta i Mister
"Besmislena crvena fleka"
Exp: Koliko ste Mister i ti različiti i koliko se dopunjujete u nekom kreativnom smislu?
Eta: Naše poetike i teme koje obrađujemo kroz pisanje su veoma različite, ali ta neka uvrnuta žica koju oboje provlačimo kroz kratke priče i pesme je ono što nas spaja, u umetničkom smislu. Tu smo da se dopunjavamo, da kritikujemo, da savetujemo jedno drugo jer to mnogo znači. Kada imamo gotovu ili nedovršenu stavr na papiru, čitamo jedno drugom - tako dolazimo do cilja, pomažemo se da bi nešto uspelo i otišlo dalje, među ljude. Isto je tako kada planiramo i osmišljavamo nastupe, zajedničke ili samostalne. Kod nas nema sujete, možda će zvučati paradoksalno ali nas upravo ta različitost dopunjava.

Exp: Šta je u planu?
Eta: Ja nemam običaj da bilo šta planiram. Više volim da plan nazovem željom, to mi jače zvuči. Mnogo toga dobrog dogodilo se poslednjih godina - tu je Besmislena crvena fleka, tu su nastupi na raznim mestima, tu su nagrade, tu je i Novi Hendikep -dokumentarni film kao nešto što ostaje iza nas i na šta sam ja jako ponosna. Sada mi je želja da objavim knjigu pesama koja je odavno stoji u finalnoj verziji i čeka svoj trenutak. To je zbirka koja je nastajala paralelno sa Bcf, kasnije malo dopunjena. I na kraju, sada imam i nove, nedovršene dve zbike, pesama i kratkih priča koje takođe idu paralelno, što će reći istorija se ponavlja, a para nema.



THE BOARS ARE WILD /dokumentarni film/




 Dokumentarni film Aleksandra Aleka Jovanovića o klubu američkog fudbala "Divlji veprovi" iz Kragujevca premijerno će biti prikazan 07.februara 2016. u Arena Fun Factory,Plaza sa početkom od 22h.
Priča prati četiri juniora i njihov put do sniorskog pogona kroz prizmu kluba i sporta.Upoznavanje,istorijat i pozicija kluba "Divlji veprovi" kao i značaj ovog sportskog društva takođe je tema filma.Film je posvećen tragično nastradalom igraču Pavlu Škrkiću.

Aleksandar Alek Jovanović

"The boars are wild" je peti film Aleksandra Aleka Jovanovića i produkcija ExpanziUM imala je podršku i partnera u mladoj kragujevačkoj producentskoj kući LOADING... na čijem je čelu Ivan Janićijević koga mnogi pamte kao voditelja emisije BANG VIDEO MAGAZIN i po epizodi u filmu EGO DEALER gde tumači lik Dr.Rausa.








Facebook stranica filma THE BOARS ARE WILD




ALEK - "Kosmos"singl

Singl "Kosmos" je instrumentalno delo kragujevačkog multmedijalnog umetnika Aleksandra Aleka Jovanovića i predstavlja jedan ambijental kojim bend ALEK završava 2015. godinu.
Pesma je snimana u studiju "The demos" u Kragujevcu i za produkciju je odgovoran autor pesme.


Poslušajte KOSMOS !!!

Kvazimodo (Požarevac)

Band Kvazimodo



Kvazimodo je punk-rock sastav koji je nastao 2009. god u Požarevcu, a zvanično počeo sa radom 2010. god.Bend je godinama menjao članove.U samom početku je nosio naziv Megawatt da bi nekoliko godina kasnije 2013.god. proemnio ime u Kvazimodo ulaskom novog člana Darka (ex UPS!). Tada se menja kompletan koncept benda i bend nastavlja da prži sa novim zvukom i energičnijim punk rifovima.Takođe bend nastavlja i sa koncertima širom Srbije.U julu 2013 god. bend snima Demo sa 9 pesama u Petrovcu na Mlavi u studiju „Mr.Sound“,2014 god.snima singl „Revolucija“ u Novom Sadu u studiju SOCIJALA STUIDO sa producentom Pedericco Rashiid kao najavu za novi album koji treba izaći u toku 2014 godine.

Ex: Ko su i čime se bave članovi kada ne sviraju?
Kvazimodo: Darko studira i radi,crta,Ilija studira,Milan studira i ima nekoliko hobija kao sto su lov,ribolov dosta vremena provodi pored Dunava.

Ex: Šta je Kvazimodova inspiracija?
Kvazimodo: Inspiraciju nalazimo svuda oko nas,a najvise u dnevnim vestima i socijalnom statusu drustva koje je veoma teško

Ex: Od domaćih bendova,koji bi izdvojili kao uzor?
Kvazimodo:  Pa svi bendovi na kojima smo odrasli kao što su Atheist rap, Kud idijoti ,Pankrti i mnogi drugi koji svoje pesme baziraju na istini i bez dlake na jeziku govore o sistemu onakav  kakav jeste...

Ex: Vaši planovi i očekivanja?
KvazimodoNemamo neke velike planove za početak želimo da završimo album, da ga snimimo pa otom potom..  

 Ex: I za kraj,zašto ljudi trebaju da obrate pažnju na vas?
Kvazimodo: Zbog iskrenosti i energije na živim nastupima.

Kvazimodo facebook stranica







Ego Dealer free download

Na poklon kratki film Aleksandra Aleka Jovanovića EGO DEALER.Uloge:Darko Radisavljević,Darko Ristić,Ivan Janićijević,Stevan Jovanović i Katarina Miljković.
Facebook stranica filma je OVDE

Download

Kompilacija benda ALEK

Novo izdanje benda ALEK!
Kompilacija "Najbolje ...za sad" predstavlja presek u 14 godina dugoj karijeri ovog benda.Posle 3 albuma,jednog EPa,dokumentarca i dosta spotova i koncerata, ovo je bio logičan potez.Na cdu se nalazi 16 numera a dostupan je besplatan download ovog izdanja...

DOWNLOAD





Projekcije flmova Aleksandra Aleka Jovanovića


27.12.2013. u kragujevačkom art-klubu "Oblomov" biće prikazani filmovi producenta i reditelja Aleksandra Aleka Jovanovića.Pored premijere kratkog igranog filma Ego Dealer prikazaće se i dokumentarac o osmorici kragujevačkih gitarista Prsti grada automobila koji je već prikazivan na više TV stanic.Ulaz je slobodan a prva projekcija je u 19:30.