Novom zbirkom pesama pod nazivom "Pesma Bunca i plače" Milan B. Popović dopisuje još jednu
stranicu u našoj pop kulturi i možemo reći alternativnoj poeziji koja veoma lako može prerasti u novo multimedijalno izdanje.
Milan je poznati pisac ali i novinar kako ovde tako i u zemljama našeg regiona. Njegove recenzije muzičkih izdanja bile su veter u leđa mnogim bendovima.
Pričamo sa ovim multimedijalnim umetnikom o njegovom radu i stavovima.
Milan: Inspiracije dugo nije bilo, ali su me
moje Muze, Bogu hvala, dovoljno dobro i produktivno inspirisale, tako da imam
sačuvanih, a još neobjavljenih do sada, 30 pesama, za neku narednu, novu
knjigu. Kvalitativno ništa slabijih od ovih novih pesama, publikovanih u knjizi
„PESMA BUNCA I PLAČE“, iz ove, 2017. godine. Nemam posebno omiljenu temu. Od
samog spontanog starta, i prvih napisanih pesama, pre 11 godina, znam i sećam
se toga veoma dobro -nisam hteo da „šminkam“ ni svoju unutrašnju stvarnost,
lični identitet, unutrašnji metro, kao i onaj spoljašnji, socijalni, koji
srećem na ulici, pijaci Kalenić, u autobusu, u realnosti, u komunikaciji sa
ljudima i ne ljudima... Zahvalan sam mojim uvodničarima knjige “PESMA BUNCA I PLAČE“,
Branku Radakoviću, multitalentovanom umetniku, poslednjih godina
najprepoznativljijem po medijsko regionalnom atraktivnom reditelju muzičkog
dokumentarca o rock grupi „Limunovo drvo“. On je sjajan lik. Pored toga što je
reditelj, Branko Radaković je alfa & omega rock sastava „ARGUS“, akademski
je slikar, pesnik, gitarista, muzički kompozitor... Pored zadovoljstva što baš
njega imam kao uvodničara moje knjige „PESMA BUNCA I PLAČE“, tu je
multitalentovani Miodrag Stošić, „diplomirani aforističar“, stend ap komičar,
pevač i tekstopisac u grupi „GRBAVE TANGE“, autor nekoliko knjiga priča poput „Mačka
bez jedne cipele“, pesnik, autor knjige pesama „Mis mokre oči“, koju Vam
svakako preporučujem da pročitate. Posebna čast i zadovoljstvo mi je bilo što
su Branko Radaković i Miodrag Stošić, bez ikakve dodatne nadohnade, mislim na
honorar, pristali da u samoj knjizi napišu uvodne reči tj. recenzije knjige „PESMA
BUNCA I PLAČE“.
. Minimalan broj ljudi može da živi od toga, dobija nagrade za to,
priznanja... Imam ja i jednu pesmu na tu temu. Zove se direktno da direktnije
ne može biti – Pesnička nagrada. U toj pesmi sam sve rekao na tu temu. Dodao
bih samo da postoje i tzv. režimski umetnici. Nećete verovati, ali oni su tu, pored
nas, kriju se, ali ih dela i veze otkrivaju. Politička podobnost tu ima ključnu
ulogu.
stranicu u našoj pop kulturi i možemo reći alternativnoj poeziji koja veoma lako može prerasti u novo multimedijalno izdanje.
Milan je poznati pisac ali i novinar kako ovde tako i u zemljama našeg regiona. Njegove recenzije muzičkih izdanja bile su veter u leđa mnogim bendovima.
Pričamo sa ovim multimedijalnim umetnikom o njegovom radu i stavovima.
 |
| Milan B. Popović (foto Jakša Vlahović) |
EX: Odakle inspiracija za novu zbirku
i koje su tvoje omiljene teme?
Milan: Inspiracije dugo nije bilo, ali su me
moje Muze, Bogu hvala, dovoljno dobro i produktivno inspirisale, tako da imam
sačuvanih, a još neobjavljenih do sada, 30 pesama, za neku narednu, novu
knjigu. Kvalitativno ništa slabijih od ovih novih pesama, publikovanih u knjizi
„PESMA BUNCA I PLAČE“, iz ove, 2017. godine. Nemam posebno omiljenu temu. Od
samog spontanog starta, i prvih napisanih pesama, pre 11 godina, znam i sećam
se toga veoma dobro -nisam hteo da „šminkam“ ni svoju unutrašnju stvarnost,
lični identitet, unutrašnji metro, kao i onaj spoljašnji, socijalni, koji
srećem na ulici, pijaci Kalenić, u autobusu, u realnosti, u komunikaciji sa
ljudima i ne ljudima... Zahvalan sam mojim uvodničarima knjige “PESMA BUNCA I PLAČE“,
Branku Radakoviću, multitalentovanom umetniku, poslednjih godina
najprepoznativljijem po medijsko regionalnom atraktivnom reditelju muzičkog
dokumentarca o rock grupi „Limunovo drvo“. On je sjajan lik. Pored toga što je
reditelj, Branko Radaković je alfa & omega rock sastava „ARGUS“, akademski
je slikar, pesnik, gitarista, muzički kompozitor... Pored zadovoljstva što baš
njega imam kao uvodničara moje knjige „PESMA BUNCA I PLAČE“, tu je
multitalentovani Miodrag Stošić, „diplomirani aforističar“, stend ap komičar,
pevač i tekstopisac u grupi „GRBAVE TANGE“, autor nekoliko knjiga priča poput „Mačka
bez jedne cipele“, pesnik, autor knjige pesama „Mis mokre oči“, koju Vam
svakako preporučujem da pročitate. Posebna čast i zadovoljstvo mi je bilo što
su Branko Radaković i Miodrag Stošić, bez ikakve dodatne nadohnade, mislim na
honorar, pristali da u samoj knjizi napišu uvodne reči tj. recenzije knjige „PESMA
BUNCA I PLAČE“.
EX: Po tvom mišljenju, kakav je Status
umetnika u Srbiji?
Milan: Uh,
šta bih Vam ja rekao kao pesnik - status je katastrofalan. Mada ne
stoprocentno
EX: Reci nešto o radu sa
muzičarima kakvo je tvoje iskustvo u kreiranju kompilacija?
Milan: Rad
sa muzičarima iz svih država ex – Yu regiona je bio uzbudljiv,
višegodišnji...predan, dosledan, uporan, i isplatljiv. Kad kažem –isplatljiv-
ne mislim komercijalno, ali duhovno, svakako da. Naravno, bilo je i neprijatnih
momenata, ali oni su toliko minijaturni do poniznosti, tako da ih uopšte ne
vredi pominjati. Objavio sam dve muzičke CD kompilacije rock/metal/rege/hip hop
žanrova na stihove iz mojih već objavljenih knjiga pesama. Ukupno je snimljeno
51 numera u studijima, sve pesme su u potpunosti na moje stihove, osim drage saradnje
sa Zeletom Lipovačom gde sam ja na njegovu muzičku podlogu recitovao svoje stihove,
kao isto tako drage saradnje sa Zoranom Marinkovićem Bjesomarom, koji je
dopisao svoj refren i odpevao ga, a ja sam recitovao svoje dve strofe. Ta naša
pesama, „Istine mamlazi kriju (Batina)“, doživela je fantastično kotiran broj
pregleda na you tube . com kanalu, video spot koji je Bjesomar snimio, montirao
i režirao. On je i muzički deo te pesme osmislio i usnimio. Ponosan sam i na
Zeleta Lipovaču i na Bjesomara, lidera & frontmena kultne grupe „Bjesovi“,
jer su se tu stekla i nova važna i bitna prijateljstva, ne samo umetničke
saradnje.
EX: Mnogo recenzija i novinskih članaka, šta bi istakao da je kvalitetno i dobro na našoj rock sceni a šta da je loše?
Milan: Da, ja pišem od 1994. godine i magazina „ROCKS“. Prvi urednik mi je bio David Vartabedijan. Rocks je logistički podržavao Đole – Felix records, i hvala mu na tome. U tom magazinu ROCKS, objavljene su moje prve CD recenzije... Lepa sećanja me za ta vremena vežu. Sve je dobro u kakvoj državi živimo i kakav se šund na TV-u i Radio emisijama, uporno, već dve decenije forsira kao jedan jedini, bez prava na drugu, alternativnu opciju. Ovo što mi radimo je potpuna rock ilegala-ali baš zbog toga, i kvalitetna!
EX: Za kraj, da li postoji omiljena pesma koju si napisao?
Milan: To je pesma „POETA UMIRE TIHO“ iz moje knjige „Vreme brutalnih dobronamernika". Inače, dodao bih još to, da ne zaboravim, gotovo sve korice i ilustracije mojih knjiga pesama i obe CD kompilacije vizuelno je osmislio akademski slikar i grafičar, Jakša Vlahović. Kao što je Jakšin otac, čuveni ilustrator Jugoslav Vlahović, doživotni dizajner ploča i CD-ova Bore Đorđevića i “Riblje čorbe“, tako je i njegov sin, moj vršnjak, i prijatelj pre svega, a onda i odan umetnički vizuelni saradnik, Jakša Vlahović, moj večiti dizajner.